Ivan Trnski (1819-1910)

izvorno objavljeno u časpisu “Vienac”, Zagreb, siečanj 1869.

 

 

Pjesma uz Vienac

 

Ajte, cvieće da beremo,

Dok nam krasni cviet se mili:

Ajte, vienac da vijemo,

Dok se niesmo zemlji svili!

 

Al po izbor dajte cvieća.

Vriedna oči zamamiti,

Da nam bude dika veća

Vienac sestram ponuditi!

 

Dajte smilja ponajviše

I bosilja mirisnoga,

Da iz vienca duša diše

Običaja narodnoga.

 

Dajte ruže napupile,

Jer na ruže nalikuju

Našeg roda ćerke mile,

Ruže ljubav naslućuju.

 

I ljubice dajte sinje,

Skromne, čedne poniznice,

Slike ćudi golubinje

A i nade tješilice!

 

I tratora i đurđice

Vratiželje, dragomilja,

Miloduha, nizalice,

Perunike i kovilja.

 

I božura i nevena,

I naliepa i netika

Krasna cvata i imena,

Nek je slika i prilika!

 

I čajevke duhovite

Dajte braćo pjesmoplodna,

Da plemkinje plemenite

Što u viencu nađu srodna.

 

A uz cvietak dragocjeni

Jagodicu vrzte zrelu,

Veselo se da crljeni

I slast nuđa omiljelu!

 

I po koju vlat pšenice

Uvijte mi pored cvieta,

Da u viencu golubice

Nađu zrnce mudra s'vjeta.

 

A trobojnom i trostrukom

Vrpcom vienac zapletimo,

Te ga liepom preporukom

U rod mili naputimo.

 

Vij se vienče ugodice

Oko mladog naraštaja,

Oko srca ljepotice,

Da ju cvieće s rodom spaja!

 

Vij se vienče oko živih

I pokojnih ljubimaca,

Da nam ponos pobudljivi

Spojiš s dikom praotaca!

 

Kô što tvomu kolobaru

Kraja nitko nesmislio:

Tako našem složnu maru

Viek se nikad nedovio!

 

 

© 2016 Harvatiya