Dobro došli! Guest!
Četvrtak, 20 Srp 2017, 8:32 PM
Početna stranica | Registracija | Prijava | RSS

Menu portala

Brojčani podatci


Ukupno na mreži: 1
Gostiju: 1
Koristnika: 0

Prijava

Tražilica

Kalendar

«  Srpanj 2017  »
NedPonUtSrČetPetSub
      1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

Vjekoslav Babukić (1812-1875)

izvorno objavljeno u časpisu “Danicza horvatzka, slavonzka y dalmatinzka”, Zagreb, siečanj 1835.

 

 

Granici i Danici

 

Skupiše se jata sokolóvah

Talianskih kod bilih gradóvah;

Svoja siva razasterše krila,

Ter letiše u gnjizda premila.

 

Nisu ono jata sokolóvah;

Već su ono čete vitezóvah:

Horvaćánah na glasu junákah,

Austrianskih po izbor vojákah.

 

Radecki1 ih general odpusti,

Slavni vitez ljubljeno izusti:

„Zapovid sam carsku zadobio,

Domu vašem' da bi vas pustio.

 

Sritno pošli hrabreni junaci

Horvaćani po izbor vojaci;

Jer ste Caru vazda virni bili,

Hod'te, zdravjica se nanosili!ˮ

 

Još jih hvale dični generali;

Recsej2, Geppert3, Pirquet4 i ostáli;

Da su vjernost pokazali Caru,

Pradidovah svojih krjepost staru.

 

Generalom tada zahvališe,

I svim, koji dobro im želiše:

„Bog poživi svitla Franju Cara,

Koi nam darova takvog' dara!ˮ

 

Ter se dile put Horvatske drage,

Senju bilom' dođoše na prage;

Ožegović Imbro5 sad njih diči,

Slavni biskup veli njima riči:

 

„Zdravo došli dragi domorodci,

Rata sini, blagog mira otci!

Jer ste domu vavjek virni bili.

Zato vam se blagoslov podili.ˮ

 

S ovakovi lipi blagoslovi

Nadareni naši sokolovi,

Veselo nam u naručaj lete,

Gdi jim svaka ljuba vinac plete;

 

 

Pletu one vjence od virnosti,

Da nadare dragih hrabrenosti;

Te radosti i rjedkog' veselja

Uživati svakog' vuče želja.

 

Terči prid njih malo i veliko:

Majka, otac, ljuba svekoliko;

Još i dica vesele se mala

Vičuć: doša ćaćo, Bogu hvala!

 

Kad se majka sinka naljubila,

Ljuba dragog' svoga nagerlila,

Otac sinka već namilovao,

Sinak otcu dosta radovao:

 

Iz družtva se tada razidoše;

U san sladki ter se zanesoše.

Kad je jurve prid zoricu bilo;

Probudi se Slavoević Milo.

 

Prot' izhodu oči podigao,

Ter je sjajnu zvizdu ugledao;

Sjajnu zvizdu prilipu Danicu,

I na njoje divnu okrunicu:

 

Dvi zastave na križ popričene,

S gerbi svoji višto izkićene:

Ona biše z dvojnatime orlom,

Ova zvizdom krasnom Davorijom.

 

Pod njom teče hladna voda Sava

S jedne strane; z druge nagla Drava

Med potoci na polju cervenom

Terči kuna s pruženim koljenom.

 

Ova s' diči još s trimi glavami,

I s cerveno bjelimi kostkami.

Onu slide Kraišci vojaci,

Ovu slave starinski junaci.

 

K tomu vidi oružje vojačko,

I za kolo oruđe junačko:

Handžar, šaru, gusle javorove,

Koje slave hrabre vitezove.

 

Još buzdovan, dude, tamburicu,

Rog, dvojnjušu, malu sviralicu.

Kad je ova Mile ugledao,

Čuditi se dosta nemogao:

 

Bože sveti! kakva je to sjajnost?

Tu je skrita nekakva otajnost.

Sve mi sada ugodnie biva,

Neznam je li vidih, ili snivah?

 

Al to kriknu iz gorice Vila,

Ter je Mili tiho govorila:

„Dobro vidi Slavoević Mile!

Nisu nikakve privare bile.

 

Lipo ti je Daničino lice,

Još je lipše njejno dobro serdce;

Koje ljubi sve stare Horvate,

Serblje, Bosnu, Hercegovce brate.

 

Ljubi ono drage još Slavonce,

Štajerce i Krajnce, Gorotance;

Jer su ovo braća od starine,

Sini drage jedne domovine.

 

Svi su ovo Horvaćani bili;

Zdravi bili, rujno vince pili!


 

1 Grof Joseph Wenzel Radetzky von Radetz (1766-1858), austrijski general česke narodnosti (op. urednika)

2 Ádám Récsey (1775-1852), mađarski general i političar (op. urednika)

3 Menrad Freiherr von Geppert (1767-1855), austrijski general (op. urednika)

4 Ludwig Freiherr Piret de Bihain (1783-1862), austrijski general (op. urednika)

5 Mirko Ožegović (1775-1869), senjski biskup (op. urednika)

 

 

© 2016 Harvatiya